U kupovini
Pre nekoliko dana sam sa mužem otišla u grad zbog kupovine, razgledali smo robu, kupovali hranu i sitnice. Kad smo izašli iz jedne prodavnice, zatekli smo policajca koji je pisao prijavu za pogrešno parkiranje. Prišla sam mu i rekla:
– Zar ne bi mogli imati više poštovanja prema starijima? Ovo prvi put vidim, mi smo penzioneri, zašto kažnjavate ljude kad nemaju da plate?
Policajac nas nije udostojio pogleda i nastavio mirno da piše prijavu. Onda sam mu rekla da je “nacističko govno”. Na to je podigao pogled, oštro me pogledao i nastavio da piše još jednu prijavu, ovaj put za izlizane gume. Onda mu je moj muž rekao da je “najobičnija pederčina”. Policajac je mirno popunio drugu prijavu, zakačio ispod brisača, i nastavio sa pisanjem treće.
Potrajalo je to dobrih petnaestak minuta. Što je on više pisao, to smo ga mi više vređali. Ali u stvari, gledajući sa našeg stanovišta, nema nikakvog veze sa nama i nije nas mnogo pogađalo.
Naime, mi smo u grad došli autobusom.
Eto, vidite, otkad smo u penziji, pokušavamo malo da se razonodimo i zabavimo. To nam je veoma važno u ovim godinama!
