Ukrca se časna sestra u voz, sedne u kupe i voz krene. Vozi se ona kad preko puta ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, ludi komplet, frizura, nokti. Gledaju se one u čudu, gledaju. – E jesi to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle! Ispričaju se one gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo i tako dalje. Ne da časnoj sestri vrag mira pa je pita: – Nemoj se ljutiti, ali ova bunda, kako…? Kaže žena: – Ma, neugodno mi je, ali jedna divna noć i evo. Voze se one dalje, kad opet časna: – Izvini, ali ove čizme, otkud….? – Ma, baš mi je neugodno, ali jedan prekrasan vikend, i evo.. Časna sestra: – Čuj, ovaj komplet, ta ogrlica, kožna torba…? – Ma, eto, jedno prekrasno zimovanje, i evo… Rastanu se one na stanici, odu svaka svojim putem. Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Kad usred noći čuje neko tiho kuca! Časna sestra upita: – Ko je? – Ja sam, fra Jozo! – tiho će fratar. Časna sestra: – JEBI SE TI I TVOJE KARAMELE!