S represijom nema pregovora
Vrlina festivala je u tome što je zadržao svoju neutralnost u smislu zauzimanja strane i kritički naboj. To je možda najuočljivije na primeru dva krajnje opozitna filma – palestinski Mi nemamo drugu zemlju i američko-gruzijski film TatamiDvadeseto izdanje festivala Slobodna zona, održano od 6. do 11. novembra, mimo uobičajenih prigodnih čestitki na istrajnosti, zaslužuje dodatne pohvale. Ne samo da se film radikalno promenio u ovih dvadeset godina, nego se radikalno promenio i svet koji Slobodna zona ne želi da samo tumači, nego i da menja svojim kritičkim angažmanom. Dete ovog milenijuma u najsadržajnijem smislu te reči, Slobodna zona je zadržala svoju festivalsku specifičnost, održala visok nivo
Izvor: Radar Dalje
Možda vas interesuje
Na današnji dan: Umro Jovan Ćirilov, počela Kolubarska bitka, propali predsednički izbori u Srbiji →
Pobednici „Slobodne zone” →
Zločin nečinjenja: Kritičar Danasa o filmu „Čovjek koji nije mogao šutjeti“ kojim je otpočela Slobodna zona →
