Ruže u pustinji
Išle dve ruže pustinjom. Pošto su strašno ožednele priđoše izvoru:
– Mogu li da se napijem vode? – upita jedna.
– Možeš, ako mi daš jednu laticu.
Ruža dade laticu i napi se vode.
– Ja ne dam moju laticu! – reče druga ruža.
I one nastaviše zajedno kroz pustinju. Kada dođoše do drugog izvora prva upita:
– Mogu li da se napijem vode?
– Možeš, ako mi daš jednu laticu.
Ruža dade laticu i napi se vode.
– Ja ne dam moju laticu! – reče druga ruža.
I one nastaviše zajedno kroz pustinju… Dođoše do trećeg izvora… Pa do četvrtog… I na zadnjem izvoru ona ruža koja je davala uvene zato što nije imala više latica a ona druga uvene jer nije imala vode.
Naravoučenije: DAVALA, NE DAVALA, UVENUĆEŠ!
