Ranjenik
U toku drugog svetskog rata obilazi Tito ranjenike. Idući tako od ranjenika do ranjenika, naiđe na jednog, svog u zavojima, samo mu se nos, usta i uši vide… Doktor mu reče da je on najteži slučaj…
– Pa kako se to desilo, druže? – upita Tito ranjenika.
– Pa kako…evo kako.. idemo mi, cela četa partizana preko jednog proplanka, kad naiđu 3 nemačke štuke… Počeli da pucaju po nama i svi drugovi iz čete poginuše, samo ja srećom ostadoh nepovređen. Al’ primeti to jedan pilot i poče samo mene da gađa… ja skočih u jedan žbun i pritajim se malo… međutim, on poče da puca u taj žbun. Ja pobegnem preko poljančeta u jedan potok i tamo me otkrije, vrati avion i poče da puca po tom potoku… Ja brže bolje izađem iz potoka i počnem da trčim preko jedne velike livade, trčim ja tako, trčim… kad čujem avion…. sleti on avionom ispred mene … izvadi jednu kurblu i kad stade da me bije… ma vidi šta mi je napravio.
