Perica i učiteljica
Otputovao Perica s razredom na ekskurziju. Učiteljica i đaci su smešteni svi u jednu veliku spavaonicu. Pala je noć i svi su otišli na spavanje, a Perica dobio krevet tik uz učiteljicin. Nakon gašenja svetla, prođe pet minuta kad li se Perica nešto uzvrtio.
Učiteljica ga pita:
– Šta ti je Perice, zašto ne spavaš?
– Pa, eto, ja navikao da spavam sa mamom pa sad nikako ne mogu sam.
– Pa dobro – reče učiteljica – dođi k meni u krevet.
I Perica dođe. Prođe opet pet minuta kad li se Perica opet uzvrtio.
– Šta je sad opet? – pita ga učiteljica.
– Ja navikao da spavam go, pa sad nikako da zaspim.
– Joj, Perice, ne bi baš trebalo, ali eto, ako će te to smiriti onda se skini pa da već jednom zaspiš.
Perica se skine, ali ne prođe dugo, opet se vrti i okreće bez prestanka.
– Šta je opet ? – pita sad već ljutito učiteljica.
– Ja navikao da i mama spava gola sa mnom.
– Perice!!! Pa ja to ne mogu.
– Ja drugačije neću zaspati.
– Dobro, neka ti bude.
I skine se učiteljica negodujući.
No, ne prođe dugo kad li se Perica ponovo uznemiri. Učiteljica sad već više i ne pita već samo upitno gleda nemirnog đaka.
– Ja ne mogu zaspati ako ne stavim mami prst u pupak.
Učiteljica je sva pocrvenela ali pristaje teška srca. Ne prođe dugo, kad odjednom, uznemiri se učiteljica i prigušenim glasom kaže:
– Perice, pa to nije pupak!
– Nije ni ovo prst, drugarice učiteljice.
