Na sahrani
Ciganki umro muž. Kum odmah pritrčao, pa je muva okolo:
– ‘Ajde bre kumo, malo da se utešimo…
Ona ga gura rečima:
– Beži bre, će nas vidi neko.
Prođe pola sata, kum opet:
– ‘Ajde bre, kumo…
– Beži tamo!
I tako sve dok je trajala sahrana, a kada su počeli gosti da se razilaze, kum će opet:
– ‘Ajmo kumo!
A ona njemu:
– Dobro, ‘ajde… al’ samo tužno i polako.