Moć kao antiteza slobode: Premijera „Don Karlosa“ Đuzepea Verdija, u režiji Kirila Serebrenikova, u Bečkoj državnoj operi
Posle „Jovanke Orleanke”, „Razbojnika” i „Luize Miler”, „Don Karlos” je četvrta i poslednja opera koju je Đuzepe Verdi trebalo da komponuje po tekstu Fridriha Šilera.Uključujući prekide, radio je na ovoj operi više od dvadeset godina, skoro koliko je i Rihard Vagner radio na komponovanju „Prstena Nibelunga“. Tokom ovog vremena stvorio je sedam različitih verzija opere. Za novu predstavu u Bečkoj državnoj operi, ruski reditelj Kiril Serebrenikov se opredelio za sažetu verziju u četiri čina umesto verzije u pet činova, koja je prvi put izvedena u Milanskoj skali 1884. godine. Ruski disident Serebrenikov kaže: „’Don Karlos’ za
Izvor: Danas Dalje
