Mlada penzionerka
Jutro je. Mlada penzionerka (Dinkić ju je mladu penzionisao) sva uzbuđena i doterana čeka poštara i svoju prvu penziju. Čuje se zvono, mlada penzionerka otvara, ugleda poštara, zgrabi ga i odvuče u spavaću sobu…
Posle nekog vremena poštar ode u kupatilo a žena u kuhinju. Dolazi i poštar u kuhinju i ugleda na stolu pravu ikebanu od doručka: šunka, kulen, kajmak zlatiborski… pa viski, šampanjac… Doručkuju oni, poštar polazi a mlada penzionerka mu pruža 200 dinara. Poštar iznenađeno upita:
– Pa draga gospođo, čemu još i ovo?
– E pa – počne mlada penzionerka objašnjenje – ja sam danas veoma uzbuđena… Znate, doneli ste mi prvu penziju u životu. Juče baš to pričam mužu i kažem mu da je to veoma važan dan u mom životu i pitam ga kakav je red i šta da dam poštaru u toj prilici. A moj muž reče:
– Jebi ga, daj mu 200 dinara i eto… a doručak je bio moja ideja…
