Gurka
Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
– Daj čoveče, dva sata je! – zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet.
Žena ga upita:
– Ko je to bio u ovo doba noći?
– Ma neka pijandura traži da ga poguram!
– Pa jesi li mu pomogao?
– Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
– Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk’o na onoj kišurini? Da se ona dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
– Alo, gde si, jesi tu?
– Jesam – prodere se i pijanac.
– Treba li te pogurati?
– Treba, hvala!
– A gde si?
– Evo me na ljuljašci.
