Dve porodice
Bile dve porodice, jednu čine baš fini ljudi, a druga je haos – samo psuju, viču i rade razne gadosti. Ovi fini se najave ovim drugim na večeru, i otac sazove sastanak:
– Slušajte, dajte da ljude jednom dočekamo kako dolikuje. Narednih par dana da treniramo bez psovki i lošeg ponašanja, da se opominjemo međusobno. Stvarno nema smisla da ljude onako dočekujemo!
I tako je i bilo. Vežbali su, trenirali da pričaju bez psovki, i došao je na red i nedeljni ručak, stigli su gosti, do večere sve u najboljem redu. Došla supa na red, lete dve muve iznad jednog tanjira, i pljus – pravo u tanjir! Klinac krene da se dere:
– Eee, nije mi krivo što se ove dve muve tucaju, nego što mi upadoše u jebenu supu!
Sestra će na to:
– E braco, ti stalno nešto sereš za stolom.
Majka dodaje:
– Kad smo već kod sranja, ko je bio u WC-u a nije pustio vodu?
Otac će:
– ‘Aj’ što nije pustio vodu, nego dupe obrisao mojom kravatom!
A baba će:
– Vi, deco, znate da ja guzicu nikad i ne brišem.
Deda nastavlja:
– Auuuu, sunce ti žarko, zato su meni muda stalno žuta!
