Crnjak
Petrović u čekaonici porodilišta. Nervozan, puši cigaretu za cigaretom, šeta kao lav u kavezu. Iznenada, ulazi sestra nežno noseći mali zamotuljak…
– Petrović?
– Ja sam! – poviče Petrović razdragano.
Umesto odgovora, sestra baci zamotuljak na pod, skoči na njega, počne da ga gazi; krckaju koščice, zatim ga tresne o zid, pljus na sve strane, i tome slično. Posle toga priđe skamenjenom Petroviću, nežno ga potapše po ramenu i srdačno kaže:
– Ma šala, Petroviću, mrtvorođeno.
