Bora Stanković, pisac koji je razumeo žene

Milan Jovanović/Arhiv Narodne biblioteke Srbije Velike kuće utonule u tešku prolećnu zemlju, junaci koji sanjaju radije „nego da gledaju zbilju”, kaldrma, mirisi bilja i ruža, bašte ograđene tarabama, pesma, strah, strast i želja.Sve ove reči utkane su u prozu Borisava Stankovića, srpskog pisca koji je stvarao s kraja 19. i početkom 20. veka.Međutim, Stanković je mnogo više od priče o sevdahu i razuzdanim životima na vranjskim ulicama.Iako su njegova dela dugo bila posmatrana kroz prizmu Vranja, on je pre svega jedan od prvih, u užem smislu reči, modernih pisaca u Srbiji, objašnjava Branko Vraneš, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu.„On spada među najbolje pripovedače unutrašnjeg sveta žene i kritičara patrijarhalnog društva”, dodaje Vraneš.To se vidi u najznačajnijim delima Borisava Stankovića, poput romana „Nečista krv”, drame „Koštana”, priča „Uvela ruža”, „U noći”, „U vinogradima”. Leposava Mijušković: Zaboravljena književnica koja je pisala o ljubavi dve ženeJovan Jovanović Zmaj: Pesnik koji podučava i leči duže od jednog veka ‘Njihova je kuća bila stara’O privatnom životu pisca ne zna se mnogo.Roditelji su mu umrli tokom ranog detinjstva, jedno za drugim, pa ga je odgajala baka.Likovi starijih žena koje brinu o unuku u gotovo napuštenim kućama i nemaštini, pojavljivaće se u nekoliko njegovih priča.„Ona je retko išla drugima, kako ne bi i oni nama dolazili i videli našu sirotinju koju je već ceo svet gledao.„Ali ko bi došao, taj je bio ugošćen kao kod najbogatijeg jer je ona uvek nabavljala najbolju kavu i rakiju za goste. Bila je ponosna, povučena”, govori junak Stankovićeve pripovetke „Uvela ruža”.Posle bakine smrti, Stanković upisuje Pravni fakultet u Beogradu, ali je morao da proda porodičnu kuću kako bi plaćao studiranje.Upravo je kuća reč koja će se najviše puta pominjati u njegovoj prozi, pisao je Novica Petković u kritici „Sofkin silazak”.Zarobljeni sanjari i sanjarkeRoman „Nečista krv” počinje ne samo pominjanjem kuće, nego i njenim proširenim opisom, jer je najveći strah glavne junakinje da će njena porodica prodati kuću.Okovana snažnim patrijarhalnim normama, kasnije otkriva da su „prodali” nju – udajući je za dečaka, baš da bi sačuvali kuću.Taj dečak će kasnije postati njen zlostavljač.Kada se Sofka pojavi u romanu, ona je„slobodna, ništa ne krijući na sebi, sa izvučenom iznad čela šamijom i skrivenim cvećem po kosi”, gleda slobodno u prolaznike. BBC/Kristina Kljajić „Sofka u isto vreme strada od patrijarhata, ali je prikazana i kao heroina unutar tog sistema”, smatra profesor Branko Vraneš.Ovo nije jedini tip zarobljenosti s kojim se Stankovićevi junaci bore.„Prvi je društveni, a drugi metafizički, jer oni ne mogu da podnesu svu silinu života, njegove lepote i strasti.„To se najbolje vidi u slučaju junaka koje zanosi pesma i muzika, poput Mitketa iz drame ‘Koštana’ koji je ‘bolan što je živ’”, dodaje on.Stanković je kritikovao patrijarhat i iz ugla muškarca, posebno onih emotivnih koji nisu u stanju da se izbore sa stegama koje im društvo nameće, kakav je bio gazda Mladen u istoimenom nedovršenom romanu.Mladen završava tragično, jer nema snagu da opravda nametnuti teret da bude naslednik i glava porodice. što se od njega očekivalo.Ljudi sa margineStankovićeva proza „istražuje i mesta i junake koji su do tada u književnosti bili marginalizovani”, dodaje profesor Vraneš.U zbirci pripovedaka „Božiji ljudi” opisuje sudbine prosjaka, ljudi sa invaliditetom i mentalnim poremećajima.I ovde su kratke putanje od uspešnih i bogatih domaćinstava do društvenih periferija.Jedna od junakinja, Naza, „oprana, iskprljena i lepo povezana”, isprva je bila sluškinja u gradu.„Ali kako je taj gazda hteo da je siluje to preplašena od toga, kao sumanuta, pobegla iz varoši i više nije htela da služi, već je počela da prosi”.Stanković je prepoznao silovanje kao jedan od problema društva tog doba i bio mu je čest motiv u delima.Gotovo 100 godina posle njegove smrti i dalje je ovaj tip rodno zasnovanog nasilja vrlo prisutan.Duh Vranja i ‘staro tursko’ BBC/Kristina Kljajić „Dan se smiruje. Po ćilimu igra klonuo sunčev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja.„U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući. Neke uzele tepsije mesto dahira”, opisuje Stanković u drami „Koštana".Vranje je, kao i ostatak Srbije, do početka 19. veka bilo pod turskom vlašću i u to vreme su izgrađene mnogobrojne džamije, konaci i hamami – javna kupatila. Upravo će prostor južne Srbije, govor, predeli i način života biti važni za Stankovićevu prozu.„Staro tursko” – ovako je starija kritika opisivala atmosferu u Borinoj prozi.Dugo je bila primer realizma, pravca u književnosti koji je predstavljao ogledalo društvene stvarnosti.U poslednjih nekoliko decenija sve se više uviđa modernost Stankovićevog dela na različitim nivoima, ukazuje Branko Vraneš.Odjeci i uticaji Stankovićeve proze pronalaze se i kod drugih pisaca, poput Miloša Crnjanskog, dodaje profesor. Borisav Stanković je rođen 1886. godine u Vranju.Pesme je počeo da piše još u gimnaziji, a prozu nekoliko godina kasnije.Prva knjiga koju je objavio je zbirka pripovedaka „Iz starog jevanđelja”, a potom po završetku studija prava 1902. godine, iz štampe izlazi drama „Koštana”.Za vreme Prvog svetskog rata bio je u logoru.Kasnije je radio kao novinar i pri Ministarstvu prosvete novonastale Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.Preminuo je 22. oktobra 1927, u 51. godini. Na velikom i malom platnuStankovićeve junakinje često su bila inspiracija za filmove i serije.Tako se prva verzija „Nečiste krvi” iz 1948. godine u produkciji Avala filma zvala – „Sofka”.Scenario je pisao nadrealistički pesnik Aleksandar Vučo, a film je prikazan i na Venecijanskom filmskom festivalu.Više od deceniju kasnije, pojavljuje se i prva televizijska verzija Stankovićeve „Koštane”, drame o romskoj pevačici koju stanovnici Vranja udaju protiv njene volje.Kasnije su Koštanu glumile brojne glumice i pevačice, a među najpoznatijim su izvedbe Olivere Katarine, Snežane Savić i Usnije Redžepova.Tokom 1990-ih snimljen je film „Nečista krv” sa Radetom Šerbedžijom i pevačicom Svetlanom Ražnatović, sa motivima iz oba ova Stankovićeva dela.Od nekih elemenata filma nastala je i serija „Tajne nečiste krvi”, emitovana 2012. godine.Najnovije ostvarenje inspirisano prozom Bore Stankovića je film „Nečista krv: greh predaka” iz 2021. godine koji prati raskalašan život Sofkinih predaka o kojima pisac pripoveda u prvom delu romana.Adaptaciju scenarija radila je pesnikinja i dramaturškinja Milena Marković.Stanković danas: U svetlu feminističkih teorijaPripovetka „Uvela ruža” napisana je kao dnevnik Kolje, junaka koji odrasta sa bakom i suočava se sa nametnutim pritiskom da mora da preuzme ulogu snažnog muškarca, kako bi nastavio porodičnu hroniku.Od njega se očekuje da „oživi hroniku pale ugledne porodice i povrati bogatstvo”, objašnjava Jasmina Nikolić, profesorka srpskog jezika i književnosti koja se bavila ženskim pismom u Stankovićevoj prozi.Međutim, Stanković „gradi lik muškarca koji govori kao žena”.„Tako se nadovezuje na feminističke teorije i teorije roda, koje će se javiti mnogo godina posle njegove smrti.„Ovo nam samo govori o tome koliko je Borisav Stanković bio ispred vremena u kojem je živeo”, ukazuje Nikolić.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Danilo Kiš kao „čuvar izgubljenih svetova" Kad su pisci bili diplomate: Miloš Crnjanski između dva svetska rataMiroslav Krleža, „hodajuća enciklopedija“, pisac oko čijih stavova se i danas lome koplja (BBC News, 10.22.2024)

Izvor: BBC News Dalje

Tags: Bor, Bora Stanković